Маљевик је плажа која је најближа нашој кући 2,4 километра. Плажа је шљунковита, дужине је око 300 метара, налази се под боровом шумом, представља типичан пример нетакнуте природе са изузетно бистром водом. Један је од погодних локалитета за спортско роњење.
Подводна истраживања Црне Горе - Маљевик 2010: (Извор: Svet Ronjenja)
Први дио истраживања било је рјешавање енигме Маљевик. Одакле велики полуфабриковани антички архитектонски елементи на малој дубини? Да ли се ради о бродолому или насељу гдје су се производили? Истраживање је укључило и геолошка испитивања као и археолошка истраживања обале, односно рекогносцирања самог приобаља. Према досада обрађеним подацима, а они укључују цијелу увалу Маљевик, дошло се до следећих закључака: Примарни локалитет је подјељен на двије цјелине, које укључују две скупине, од четири и од два архитектонска елемента, међусобно удаљених десетак метара. Без сумње, камен је локалног поријекла, и може се пронаћи у самој близини ронилачке локације. Постоје индиције да је клесан управо на мјесту на коме су и откривени, а да је због педолошке депресије која износи и до 4 метра, овај локалитет ин ситу. То значи да је ниво обале од античких времена потонуо, и да данашња геолошка слика не одражава стање у римском добу.
Сензационално откриће у плићаку плаже Маљевик, надомак Сутомора: (Извор: Vijesti)
Породица познатог енглеског археолога Чарлса Леквесна, пуким случајем, пронашла је у плићаку плаже Маљевик, надомак Сутомора, остатке грађевина, највјероватније античког храма, чији је значај за црногорску археологију, без претјеривања, сензационалан.
"На само неколико метара од плаже Маљевик пронађени су остаци нечега што ће можда добро замислити свјетску научну јавност", тврди за "Вијести" Леквеснов колега, археолог и ронилац Младен Загарчанин, кустос Завичајног музеја у Бару.
Проводећи обичан дан на плажи, Енглези су, прича Загарчанин, примијетили чудне комаде под водом. Чарлсов петнаестогодишњи син Мајкл позвао је оца и казао му да се под водом налази нешто што је много пута видио по његовим књигама на радном столу у Енглеској.
"То су енормно велики комади стубова, пречника око 90 центиметара који леже заједно са осталим архитектонским елементима великих димензија, тешких и по неколико тона, и то на дубини од једва два метра. Видљиви су и са површине мора када је бистро и без таласа", описује усхићено Загарчанин откриће Леквеснових.
Наводећи да у Црној Гори његова фамилија љетује сваке године од 1994. године, Чарлс је за откриће казао да је то "прст судбине".
» Цела вест « ( Погледано 1859 пута )
